Споменица др Живана Живковића

Дејан Жикић

(Годишњак Филолошког факултета Универзитета у Београду, Београд, 2006.)

Извор: Дунавски венац, јул 2007.

Филолошки факултет у Београду објавио је Годишњак катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима посвећен успомени на прерано преминулог професора др Живана Живковића.

Др Живан Живковић (1952-1996), био је на Филолошком факултету професор српске књижевности двадесетог века. У свом кратком али веома богатом просветном и научноистраживачком раду овај, по речима његових колега, тихи, ћутљив и ненаметљив човек и научник, објавио је више књига од којих посебно истичемо: „Орбите сигнализма“ (1985), „Изазови неоавангарде“ (1986), „Сведочења о авангарди“ (1992), „Сигнализам, генеза, поетика и уметничка пракса“ (1994), „Од речи до знака“ (1994), „Гост са Истока“ (огледи о хаику поезији, 1996) и постхумно „Са страница детињства“ (1998).

Поред тога Живковић је публиковао и више стотина књижевних студија, есеја и приказа у нашим најзначајнијим књижевним листовима и часописима ка што су: Летопис Матице српске, Књижевност, Борба, Политика, Књижевне новине, Књижевна реч, Књижевност и језик, Сигнал, Савременик, Поља, Градина, Багдала, Стремљења, Венац, Детињство, итд .

Уз више огледа о хаику поезији и књижевности за децу, које су обједињене у књигама „Гост са Истока“ и „Са страница детињства“, једна од главних научно-истраживачких преокупација Живана Живковића била је послератна неоавангарда, а у оквиру ње српски неоавангардни стваралачки покрет сигнализам, који је био и предмет његове докторске дисертације одбрањене на Филолошком факултету 1991. године, а публиковане три године касније .

По речима професора Слободана Ж . Марковића, писца уводног текста у Годишњаку, „предмет Живковићевог свестраног изучавања били су појава, покрет и резултати сигнализма“. У својој изузетној научној студији „Сигнализам, генеза, поетика и уметничка пракса“, према Марковићу, Живан Живковић „представља и оцењује сигнализам и његовог оснивач а и заговорника Мирољуба Тодоровић а као значајне појаве у савременом књижевном и уметничком стваралаштву.“ За Живковића је сигнализам самородна појава у српској култури, међаш и прекретница, „сложен стваралачки чин“, у коме су настала многа веома вредна књижевна и уметничка дела, која заслужују пуну пажњу наше критике, науке о књижевности и шире културне јавности .