UMETNIČKA AVANTURA SIGNALIZMA

Dobrica Kamperelić

(Povodom knjige SIGNALIZAM: geneza, poetika i umetnička praksa dr Živana Živkovića, DDIP "Vuk Karadžić" Paraćin, 1994.)

Treba imati hrabrosti, poštenja i puno volje pa se upustiti i avanturu dubinskog istraživanja i svestranog objašnjavanja avan gardnih umetničkih pokreta, kakav je, bez ikakve sumnje, signal izam, i to u vreme opšteg osporavanja avangarde. Jer, sve m moglo svesti na način i prema obrascu "proverenih" teoretičar; avangardne umetnosti, kao u slučaju Renata Podolia – onako kako ga u predgovoru njegove knjige "Teorija avangardne umetnosti" (Nolit, Beograd, 1975.) objašnjava dr Miloš Ilić – koji je za svoju strukturalnu analizu avangardne kulture uveo u igru šest momenata: aktivizam, nihilizam, antagonizam, agonizam, futurizam i dekadenciju. Srećom, dr Živan Živković je u strukturalnu analizu signalizma uveo mnoge druge momente i, koliko je meni poznato, do sada najsvestranije objasnio signalizam sa književno-istorijskog stanovišta, a pre svega prve klice signalizma koje sežu do pedesetih, virus signalizma koji se jako širi u šezdesetim i potom sve poprima razmere epidemije u sedamdesetim da bi se živi organizam, supstanca signalizma, s neizmernim mogućnostima obnavljanja, prikrivanja, mimikrije, a potom širenja i uvećavanja održala sve do ovih dana...

Knjiga, o kojoj je reč, pisana je kao doktorska disertacija i odbranjena je, kao takva, na Filološkom fakultetu u Beogradu 1991. godine. Ja bih rekao daje u pitanju rentgentski snimak signalizma u čijem se središtu prepoznaje kompletan umetnički opus Miroljuba Todorovića, avangardnog srpskog pesnika, sa velikom međunarodnom reputacijom pionira posleratne, obnovljene, avangarde.

Dakle, avantura je, kako rekoh, i kako dobro zapaža Živković, počela u pedesetim, tačnije od 1959., od priprema za prvu signalističku knjigu PLANETA (1965.) Miroljuba Todorovića i signalističkih manifesta: Manifest pesničke nauke (1968.) i Manifest signalizma/Regulae poesis (1969.). Prva faza u žanrovskoj genezi signalizma bio je scijentizam, a slede, potom, u nizu: signalistička vizuelna poezija, poetike u kojima se otkriva korišćenje matematičkih metoda u stvaralačke umetničke svrhe (permutaciona, kombinaciona i varijaciona poezija) i kompjuter (kompjuterska poezija), zatim aleatorna i stohastička poezija, fenomenološka, gestualna, šatrovačka poezija... A od 1970. godine startuje i glasilo signalističkog pokreta, internacionalna revija SIGNAL u kojoj su sarađivali mnogi umetnici, iz celog sveta, od kojih su neki već tada, a neki kasnijih godina postali legende jugoslovenske i svetske alternativne umetničke scene: Raoul Hausmann, On Kawara, Marina Abramović, Sarenco, Julien Blaine, Zoran Popović, Paul de Vree, Clemente Padin, Jochen Gerz, Bogdanka Poznanović, Adriano Spatola, Jiri Valoch, Neša Paripović, Guillermo Dessler, Maurizio Nanucci, Balint Szombathv, Žarko Rošulj, Richard Kostelanetz, Augusto de Campos, Peter Mayer, dr Klaus Groh, Bob Cobbing... i mnogi drugi. Na radost signalista i simpatizera signalizma, Miroljub Todorović je upravo ove 1996. godine obnovio reviju SIGNAL, već je izašao iz štampe jubilarni deseti broj (od 1970. do 1973. godine objavljeno je devet brojeva), a jedanaesti broj samo što nije izašao iz štampe...

Mislim da je za signalizam bilo dobro (ne i spasonosno!) što je od samog početka bio ono što je i proklamovao da jeste -intermedijalni, interdisciplinarni pokret, koji omogućuje i radi na saradnji svih medija, umetnosti i nauka – i što su u signalizmu neposredno učestvovali ili, pak, signalističkoj praksi doprinosili umetnici različitih umetničkih shvatanja, opredeljenja i izraza: Slobodan Vukanović, Ostoja Kisić, Ljubiša Jocić, Slavko Matković, Miroljub Kešeljević, Boda Marković, Branislav Prelević, Bogdanka Poznanović, Žarko Rošulj... i niz umetnika iz mail-art networka. Dobro je i to što je sve njih uspeo da animira sam Todorović, kao što je dobro i Živkovićevo iscrpno analiziranje signalističke umetničke prakse, sa bezbroj primera vizuelne, kompjuterske, stohastičke, permutacione, gestualne, objektne... poezije signalista i samog Todorovića. Tako je, zajedničkim snagama, postignut i jedan drugi cilj, koji Dejan Kršić iz Nove Evrope slikovito naziva virusom "koji menja statičnu strukturu tela umetničkog tržišta" i koji se "testiranjem može naći u moždanim ćelijama mnogih udaljenih pojedinaca". Ali, Todorovićev obračun sa tradicionalistima i "lažnom avangardom", kako je naziva, predmet su posebnih (polemičkih) knjiga (Štep za šumindere, Pevci sa Bajlon-skvera), namenjenih sve šarolikijem i veselijem tržištu umetnosti i literature, što Živković svrstava u odeljak o šatrovačkoj poeziji, objašnjavajući šatrovački govor. Onom tzv. običnom ljubitelju literature, onom neznanom a drago-cenom čitaocu, Todorović će, čini mi se, ostati u trajnom sećanju kao autor knjiga Gejak glanca guljarke, Čorba od mozga, Telezur za trakanje... Živković je, na sreću, dobro ocenio ovaj vid Todorovićevog pesništva, koji je Dragoslav Andrić pokušao da minorizuje, kao što su još neki "znalci", otvoreno ili prikriveno, s odglumljenim ili stvarnim strahom od signalizma (Bogdan A. Popović, Milan Komnenić, Predrag Protić, Milutin Petrović...), pokušali da ospore signalizam kao stvaralački i avangardni pokret. Nadam se da će im ambicije ove vrste splasnuti nakon čitanja Živkovićeve knjige.

Svima onima koji droćkaju o "novim" otkrićima savremene umetničke prakse, dokazujući kako su baš oni i baš tada i baš ovde autori velikih pesničkih i umetničkih otkrića, takođe, toplo preporučujem ovu signalističku čitanku dr Živana Živkovića.

Think about signalism! – čitaoče ove dragocene knjige.

(Objavljeno u Internacionalnoj reviji Signal, br. 11-12, 1996)