UROĐENI DAR ZA ANALIZU

Dragoljub P. Đurić

Sve koji tumače književna dela ili prate zbivanja u svetu knjige kod nas duboko je potresla iznenadna i prerana smrt dr Živana Živkovića, istaknutog književnog kritičara srednje generacije, blistavog esejiste i vrednog poslenika na polju nauke o književnosti. Kao docent na katedri za srpsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu, Živković je u svemu bio primeran pedagog i prosvetni radnik, vrlo angažovan na seminarima, u komisijama, na književnim tribinama i simpozijima, domaćim i međunarodnim. Odgovoran je član mnogih žirija, redakcija, izdavačkih saveta i glavni i odgovorni urednik časopisa DETINJSTVO Zmajevih dečijih igara u Novom Sadu.

Rođen je u Novim Karlovcima 29. aprila 1952. godine. Gimnaziju je završio u Inđiji a studije jugoslovenske i opšte književnosti, kao i posle diplomske studije na smeru za nauku o književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom Fakultetu magistrirao je 1983. a doktorirao 1991. godine. Profesuru je započeo na višoj školi – Akademiji za obrazovanje vaspitača u Beogradu, na kojoj je radio devet godina, a potom je asistent i docent na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Objavio je osam knjiga: ORBITE SIGNALIZMA (Beograd, 1985), IZAZOVI AVANGARDE (Beograd, 1986), SEDMI PEČAT (Novi Sad, 1988), SVEDOČENJA O AVANGARDI (Zemun, 1992), SIGNALIZAM: GENEZA, POETIKA I UMETNIČKA PRAKSA (Paraćin, 1994), REČ I SMISAO (Zemun, 1995), OD REČI DO ZNAKA (Beograd, 1996), i GOST SA ISTOKA (Niš, 1996).

Prema tekstovima ovih njegovih knjiga ne može se steći potpuna predstava o opusu Živana Živkovića kao književnog kritičara, esejiste i naučnika. To nije dovoljno ni za bitne odrednice njegove stvaralačke fizionomije jer je veliki broj njegovih priloga, ogleda i studija ostao razasut u mnogim časopisima. Spisak objavljenih Živkovićevih radova sadrži 764 bibliografske jedinice! Pored pomenutih knjiga koje je ispunio svojim tekstovima, Živković ima i priređenih od kojih je najuzoritije pripremljena LJUBIŠA JOCIĆ: OGLEDI O SIGNALIZMU. Živković se za vrlo kratko vreme potvrdio kao kompletan književni kritičar jer se za ovaj odgovoran poziv temeljito pripremio. Njegovo poznavanje nauke o književnosti, estetike, opšte i komparativne, filosofije, lingvističkih disciplina i kriteriologije je izvrsno. Uz urođeni dar za lucidnu analizu književnog dela raspolagao je i tananim sluhom za sve što je u umetničkom delu novo, poetički još neidentifikovano i nekodifikovano. Ovo je naročito došlo do punog izraza u njegovom izučavanju strukturno vrlo složenih i multimedijalnih umetničkih žanrova signalizma, pokreta u čijoj je stvaralačkoj osnovi eksperiment. U estetskoj proceni književno-umetničkih dela svih žanrova (i onih izvan signalizma!) Živković je uvek postizao visok stepen objektivnosti. Njegov sud je logičan, jasno izrečen i ubedljivo obrazložen. Neumitno objektivan kada sudi, Živković prema autoru nikad nije bio zlovoljan. Takav je i kada vrednuje dela nauke o književnosti i kad zalazi u epistemološka pitanja. Pišući o velikom projektu kakav je Rečnik književnih termina, tvorevini kakva nedostaje i većim kulturama od naše, on se ne uzdržava od prilično dugog spiska prigovora posle kojeg odmah progovara kao čovek koji naglašava da to čini najdobronamernije kako bi ovaj naš podvig u potonjim izdanjima bio još bolji. (Sledeće izdanje ovog Rečnika uključilo je i Živkovićev prilog). Nije se uzdržavao da istakne blistave uspehe naših naučnika, visokih specijalista, kao što su Žarko Ružić, Radomir Konstantinović, Sreten Marić, Anica Savić Rebac, Ljubiša Jeremić, Petar Milosavljević. Takav je i kad govori o umetničkim dometima Borislava Pekića, Miodraga Pavlovića, Miroljuba Todorovića i o mnogim stranim autorima, naročito signalistima. Nije teško zapaziti da Živković ispoljava naročito interesovanje za književnoteorijska pitanja, ali i za ona koja su interdisciplinarna kao što je psihologija stvaranja i doživljavanja književnog dela, zatim odnosi među umetnostima itd. Pisao je o mnogim stranim teoretičarima: Janu Mukaržovskom, Volfgangu Mileru Luteru, Hansu Robertu Jausu, Vladimiru Propu, Feliksu Vodički i drugim.

Živković jeste svoju prvu knjigu objavio o signalizmu ali za sve vreme svog delanja kao književni kritičar pisao je ne samo o ovom pokretu nego i o svim ostalim književnim zbivanjima u našoj kulturi, kompetentno i merodavno. Najbolji dokaz su njegove knjige SEDMI PEČAT i REČ I SMISAO, kao i IZAZOVI AVANGARDE jer u ovoj raspravlja o istorijskoj avangardi a ne o neoavangardi, tj. signalizmu. Ovakvu paralelnu Živkovićevu delatnost potvrđuje i još koja stotina njegovih ogleda i studija koje nisu skupljene među korice knjiga već se nalaze u periodici. Ovakvo široko interesovanje bilo je dobro i za Živkovića ali i za njegove studije o signalizmu u kojima je najverovatnije dosegao najviše domete kao naučnik.

U prvoj knjizi ORBITE SIGNALIZMA Živković je utvrdio radikalnu putanju prvog našeg autohtonog stvaralačkog pokreta koji je, naročito u početku, u svetu bio brže prihvatan nego kod nas možda zato što je u većim kulturama senzibilitet novog vremena koji je izražavao signalizam lakše prepoznavan. Knjiga IZAZOVI AVANGARDE (reč je o istorijskoj avangardi) omogućila je Živkoviću da sjajno rasvetli genezu signalizma u svojoj budućoj sintezi o ovom pokretu. SVEDOČENJA O AVANGARDI predstavljaju sistematizovan zbornik svih bitnih svojstava ovog pokreta, pa je priprema za veliku sintezu kakvu je Živković ostvario u svojoj doktorskoj disertaciji SIGNALIZAM: GENEZA, POETIKA I UMETNIČKA PRAKSA. Po pristupu temi, dubini analize, sadejstvu odgovarajućih naučnih metoda, kompoziciji, dokaznom postupku, sistematičnosti, akribiji i izvrsnom izboru priloga, ova knjiga je izuzetno vredno naučno delo. Nije samo sjajan temelj za potonja izučavanja koja će iziskivati nova vremena. Ona već jeste duboko utemeljena naučna sinteza o signalizmu kao autohtonom pokretu u srpskoj umetnosti i kulturi.

U knjizi OD REČI DO ZNAKA Živković je dopunio sopstvenu sintezu o signalizmu, ne zato što je ona bila nepotpuna, nego zato što je signalizam stvaralački vrlo dinamičan, pun inovacija i novih žanrova. Ova knjiga još više govori o domaćim i stranim signalistima. U šest ogleda koje je posvetio Miroljubu Todoroviću kao rodonačelniku ove planetarne poezije, Živković je objasnio ne samo kako je Todorović postao naš najplodniji pisac u poslednjoj četvrtini ovog veka, nego i svetski graditelj moderne misli u sferi poezije, tj. kako je Todorović od srpskih pisaca koji stvaraju danas postao jedan od trojice najpoznatijih u svetu!

Osma knjiga GOST SA ISTOKA izvrsna je studija o haiku poeziji. Živkovićev entuzijazam je gotovo neverovatan. Njegova erudicija, naučnička opreznost i preciznost, zatim smisao za komparitivističke analize polimedijalnih žanrova signalizma, a naročito njegova istrajnost da sve novo poetički identifikuje i klasifikuje – izazivaju divljenje i duboko poštovanje. Kad budu objavljene knjige koje je sam pripremio za štampu i kojima je tražio izdavača, predstava o njegovom delu biće još potpunija. Pa i bez njih, ono što je do sada objavio do svoje četrdesetčetvrte godine života više je nego dovoljan dokaz o njegovoj veličini i značaju za srpsku kulturu i nauku.

Beograd, 22. XII 1996.

(Objavljeno u Internacionalnoj reviji Signal br. 15-16-17, Beograd, 1997)